Памяти Балашевича…

Думаю, все, кто знают песни Джордже Балашевича, их любят. Мы очень любим. Поэтому сегодня грустим о нём. Мы уже знали, что он умер, когда у приятельницы в фейсбуке я увидела:

И песню, которую как смогла, перевела подстрочно (как же сложно его переводить, сколько раз собиралась и отступала). Прекрасно, когда сложно переводить. Все повторы — так, как они идут вот в этом варианте исполнения.

Спасибо Мастеру. Он всё равно продолжает жить.

Рингишпил
Аутор Ђорђе Балашевић

Цури од јутрос у чет’ри и пет
Решило небо да потопи свет
Над градом данима
Висе исте кулисе
Полива киша
Ал’ то јој је занат
Ма, све ми је равно

К’о Северни Банат
Мање-више
И са кишом и без кише

Време се вуче к’о теретни воз
Где ли вечерас да помолим нос?
Класика: «Конобар
Уно кафе Макиато»
Па да…

Пролази време
Ал’ то му је манир
И све је то плитко
К’о плехани тањир
Изеш слику
Нигде једра на видику

О, дај окрени
Тај рингишпил у мојој глави
То не зна нико, само ти
Без тебе дрвени коњићи
Тужно стоје
Дођи, из плаве боце се појави
Бар једну жељу испуни
И додај свету мало боје
Чудо моје

Вече се клати
К’о презрели клип
Тешка времена
А ја тежак тип…
Ммм…гравитација за час
Узима своје

Слаб сам ја играч
За суботње гужве
Ал’ схватам помало
Те покретне спужве
Неко пијан
Лакше живот одробија

О, дај окрени
Тај рингишпил у мојој глави
То не зна нико, само ти
Без тебе дрвени конићи
Тужно стоје
Дођи, из плаве боце се појави
Бар једну жељу испуни
И додај свету мало боје
О, чудо моје

Сустајем, одустајем
Притиска ме као пегла
Јави се, појави се
Додај свету мало вергла

Некад си ме чудила
Данас би ми тако легла
Додај мало лудила
Додај свету мало вергла

Сустајем, одустајем
Притиска ме као пегла
Јави се, појави се
Додај свету мало вергла

Некад си ме чудила
Данас би ми тако легла
Додај мало лудила
Додај свету мало вергла

Сустајем, одустајем
Притиска ме као пегла
Јави се, појави се
Додај свету мало вергла

Некад си ме чудила
Данас би ми тако легла
Додај мало лудила
Додај свету мало вергла

Карусель

/Подстрочный перевод/

Течёт с утра, часов с четырёх-пяти
Небо решило утопить мир
Над городом целыми днями
Висят всё те же кулисы.

Дождь льёт
Что ж — таково его ремесло
Да всё мне равно
/равно — как Северный Банат/,
более или менее,
что с дождём, что без дождя

Время тащится, как грузовой поезд
Куда бы вечером заглянуть?
Классика: «Официант,
Один кофе макиато».
Ну да…

Проходит время,
Что ж — такова его манера.
И всё как-то мелко,
Как жестяная тарелка,
Чтоб тебя, картинка —
Никакого тебе паруса в поле зрения.

О, поверни ту карусель в моей голове,
Никто этого не может — только ты.
Без тебя так грустно стоят
Деревянные лошадки.
Приди, появись из синей бутылки,
Исполни хоть одно желание,
Добавь миру хоть немного цвета,
Чудо моё.

Вечер трясётся /колотится/
Как перезрелый початок
Тяжёлые времена,
А и я тяжёлый тип…
Ммм… Гравитация тут же
Берёт своё.

Слабый я игрок
Для субботней суеты
Ну да понимаю понемногу
Те движущиеся губки
Тот, кто пьян
Легче домотает /как срок/ жизнь

О, поверни ту карусель в моей голове,
Никто этого не может — только ты.
Без тебя так грустно стоят
Деревянные лошадки.
Приди, появись из синей бутылки,
Исполни хоть одно желание,
Добавь миру хоть немного цвета,
Чудо моё.

Останавливаюсь, сдаюсь,
Плющит /прессует/ меня как утюгом
Явись, появись,
Добавь миру
Чуть шарманки

Порой ты меня удивляла,
Сейчас была бы так в тему
Добавь немного сумасшествия/буйства
Добавь миру немного шарманки

Останавливаюсь, сдаюсь,
Плющит меня как утюгом
Явись, появись,
Добавь миру
Немного хоть шарманки

Порой ты меня удивляла,
Сейчас была бы так в тему
Добавь немного сумасшествия/буйства
Добавь миру немного шарманки